Deklinacija (kaj. prememba) je zmena rieči čez padeže. Rieči menjaju svoje sufikse, i kak takva je tipična za Slavenske jezike. Menjanje sufiksov v deklinaciji se more najti i v drugih neslavenskih jezikih, al v menjši meri, kak rečemo v Nemškom, gde se člani menjanju (np. der, des, dem, den) ili v Engleskom z svojem posesivnem oblikem (John > John’s) ki je ostatek genitiva, ili v deklinaciji osobnih zamenic (I > me, he > him, she > her). Rieči se dekliniraju tak da im se na temelje mečeju odgovarajuči sufiksi.
Kajkavski jezík ima šest padežov. Vokativ je identični nominativu pa se ne navodi.
Vupitne zamenice gdo/što i kaj
| N |
gdo(što) |
kaj |
| G |
š/teroga |
česa |
| D |
š/terem |
čemu |
| A |
š/teroga |
kaj |
| L |
š/terom/u |
čemu |
| I |
š/terem(kem) |
čem |
Vupitni predlogi
| NOMINATIV |
Ø |
| GENITIV |
od, brez/bez, ob, okoli, ober, z/iz |
| DATIV |
Ø |
| AKUZATIV |
črez / čez |
| LOKATIV |
v/vu, na, po, pri |
| INSTRUMENTAL |
z/s, med, pred |
Deklinacija imenic
|
Muški rod |
Ženski rod |
Srednji rod |
| sufiks |
-Ø (človek) |
-a (vodja) |
-a (hiža) |
-Ø (stran) |
-o (selo) |
-e (vrieme) |
| padež |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
tantum (hlače) |
| N |
-Ø |
-i |
-a |
-e |
-a |
-e |
-Ø |
-i |
-o |
-a |
-e |
-a |
-Ø |
| G |
-a |
-ov |
-e |
-Ø |
-e |
-Ø (hiž) |
-i |
-i |
-a |
-Ø (sel) |
-a |
-en |
-Ø |
| D |
-u |
-om/em |
-i |
-am |
-i |
-am |
-i |
-im |
-u |
-om |
-u |
-e/am |
-e/am |
| A |
-a |
-e |
-u |
-e |
-u |
-e |
-i |
-i |
-o |
-a |
-e |
-a |
-e |
| L |
-u |
-ih |
-e |
-ah |
-e |
-ah |
-Ø |
-ih |
-u |
-ih |
-u |
-Ø (oveh vremen) |
-Ø (oveh hlač) |
| I |
-om |
-i |
-om |
-ami/emi |
-om |
-ami |
-ju |
-jum |
-om |
-i |
-om |
-ni |
-ami |
Rieči štere spadaju skupini, štera završuje z nultim nastavkom (-Ø), moreju imeti v muškom rodu v instrumentalu i sufiksa -um/-jum.
Deklinacija imenic v jednini je fest spodobna vu vseh slavenskeh jezikih, a Kajkavski je sčuval za razliku od štokavskih govorov nezjednačene sufikse v pluralu. (v štok. su zjednačeni, DLI: -ima; kaj D -em, L –ih, I –i). V štokavskom je sufiks -ima je potekel z sufiksov za dvojinu. Ti sufiksi su se zaderžali v Kajkavskom v oblikeh plurala za več od 2 jedinic (to je zvirno slavensko – zato se ti obliki i imenuju dvojina): dvoa človeka > štok. DLI “dvama čovjekima.”
Deklinacija pridevov
|
Muški rod |
Ženski rod |
Srednji rod |
| Padeži |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
jed. |
vn. |
| Nominativ |
-Ø |
-i |
-a |
-e |
-o (-e) |
-a |
| Genitiv |
-ega |
-eh |
-e |
-ih/-eh |
-ega |
-eh |
| Dativ |
-emu |
-em |
-i |
-im/-em |
-emu |
-em |
| Akuzativ |
-ega |
-e |
-u |
-e |
-o (-e) |
-u |
| Lokativ |
-emu |
-ih |
-e |
-ih |
-emu |
-ih |
| Instrumental |
-em |
-mi |
-um |
-emi |
-em |
-emi |
Deklinacija osobneh i posvojneh zamenic
Osobne zamenice (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona)
| N |
ja |
ti |
on |
ona |
mi |
vi |
oni |
| G |
me(ne) |
te(be) |
(nje)ga |
nje |
nas |
vas |
njih |
| D |
m(en)i |
tebi |
njemu |
njoj |
nama |
vama |
njima |
| A |
me(ne) |
te(be) |
(nje)ga |
nju |
nas |
vas |
njieh |
| L |
meni/mej |
tebi/tej |
(nje)mu |
njoj |
nam/i |
vam/i |
njem/i |
| I |
menum |
tebum |
njim |
njum |
nami |
vami |
njimi |
Zamenica ono v svih padežih glasi isto kak zamenica on, a zamenice oni, one ter ona (vn.) glase isto v deklinaciji pa je pokazana lestor deklinacija zamenice oni.
Posvojne zamenice (moj, tvoj, njegov, njen, njegov, naš, vaš, njihov, njihov, njihov)
Posvojne zamenice se menjaju tak da se na gori napisane temelje denu nastavki za deklinaciju pridevov.
Pelda: če povedam “moj pes”, rieč moj se deklinira ovak: moj, mojega, mojemu, mojega, o mojem, z mojem. Če pak velim “moja hiža”, moja se deklinira tak: moja, moje, moji, moju, o moje, z mojom.
Posvojna zamenica od ono glasi isto kak posvojna zamenica od on. Takajše i zamenice od oni, one ter ona imeju istu posvojnu zamenicu njihov.
